Zdravi životni stilovi za nove generacije mladih

Dragi mama, tata, komšije, prijatelji, nastavnici i pedagozi,

Čuo sam da su se odrasli odlučili uvesti novi predmet zdravi stilovi života te da će u sklopu istog biti sadržane teme koje su u našem društvu svrstane su u kategoriju osjetljivih o kojima se stidimo govoriti. Mislim na temu seksualno i reproduktivno zdravlje što u drugim zemljama znači učenje o identitetu, učenje o pubertetu, učenje o svemu što slijedi i o čemu moraš znati da bi se od toga zaštitio. Drago mije da su odrasli prepoznali značaj ovih tema te nam omogučili da učimo o njima.

Znam da će ovo biti izborni predmet i da slobodno možemo odlučiti da li ćemo ga pohađati ili ne. Baš iz tog razloga i pišem ovo pismo, želim na neki način ohrabriti roditelje da se otrgnu ustaljenih društvenih normi koje mene i moje vršnjake dovode u opasnost, a vi, koji ste odgovorni za nas trebate da znate sljedeće: Kada sam imao 12 godina, moji vršnjaci su rasli brže od mene pa sam gotovo čitavu godinu plakao, skriven u svojoj sobi, plašeći se da ne ostanem mali. Raja iz razreda me je često «zezala» kako sam patuljak i imao sam nadimak „mali". Zbog toga sam osjećao da sam manje vrijedan, da nisam kao ostali, pa sam se morao pretvarati da to na mene ne utiče i da mi je svejedno, a bolilo me i patio sam. Pitao sam mamu i tatu da li će se to promijeniti, oni mi nisu znali odgovoriti. Samo su mi rekli da i ako ostanem mali, postoje druge kvalitete koje moram posjedovati i da je učenje jedna od njih i da o tome moram brinuti. To i nije bila neka utjeha. Zbog osjećaja da manje vrijedim, morao sam da radim stvari u društvu, kojih sam se plašio, koje nisam želio, ali sam morao da bih barem nekim dijelom svog ponašanja i bića pokazao da vrijedim. Odlučio sam se da pokažem da sam mali, ali hrabriji od ostalih. Ovo „hrabriji" nije značilo i pametniji jer je podrazumijevalo da sam počeo da pijem prije ostalih, počeo sam da pijem više od ostalih, pa čak i da učestvujem u tučama koje nisam želio. Trebao sam pomoć, nisam je dobio, barem ne ono što mi je zaista trebalo. Imao sam osjećaj da su svi zauzeti svojim problemima i da ono što mene muči oni uopšte ne vide kao problem. Mama i tata su brinuli o kreditu, plaćanju računa, mama nije radila, tata jeste. Nastavnica i pedagogica su mi pružile podršku, no niko mi nije rekao ono što mi je bilo najvažnije, a o tome ću kasnije. Kada sam napunio 14 i dalje sam bio najniži u raji. I dalje sam brinuo o tome zašto ne rastem i ni tada nisam dobio podršku koju sam trebao. Ono što sada vidim, a onda nisam, jeste da sam bio pod jakim pritiskom svojih vršnjaka, posebno zbog toga što sam znao da sam manji od ostalih, pa sam se i dalje trudio više nego ostali da pokažem barem neke kvalitete koje posjedujem-hrabrost je i dalje bila moja „najefi kasnija" opcija. Tako sam sa 16 stupio u svoj prvi seksualni odnos, više radi toga da to bude još jedna potvrda mojih sposobnosti, nego je to stvarno bila želja. O bolestima nisam znao ništa, znao sam samo za trudnoću. Prije nego sam stupio u seksualni odnos pitao sam mamu i tatu kada je pravo vrijeme i da li je ok da neko mog uzrasta ima seksualni odnos. Oni su spomenuli neplaniranu trudnoću i to je sve. Iz biologije učimo o tučku i oprašivanju, a najmanje se pripremamo za ono na šta imamo svako pravo a to je sigurno i zdravo odrastanje. Pedagogica je o ovoj temi razgovarala sa oprezom i strahom, nastavnica biologije isto, najveću podršku dobio sam od svojih vršnjaka, no tu i ne dobijaš baš kvalitetne i tačne infromacije. Uglavnom svi pričaju da je to super, da svi to rade i da je to ono što te učini velikim. Ovo mi se posebno dopalo, no nije trajalo dugo. Već par sedmica nakon mog „prvog puta" u našu školu su došli momci mojih godina koji su govorili o spolno prenosivim infekcijama. Naša zamjenica bila je protiv ovih prezentacijajer je vjerovala da će nas one ohrabriti da stupimo u seksualne odnose, što je apsolutna ludost. To je isto kao da kažeš da će informacija da na nekoj livadi ima mina, ohrabriti mlade da po njoj hodaju. Znanje o ovim temama samo mogu imati pozitivan efekat. Direktorica je srećom pristala i ovi su nas mladi ljudi naučili šta su to rizici i posljedice rizičnih ponašanja, koje bolesti postoje u BiH, kako se prenose. Otkrio sam mnogo, naučio još više, ali ono što sam shvatio me prestravilo, tek sam sada shvatio koliko sam griješio, umjesto da je bilo obrnuto, da sam naučio ispriječio te greške, šta ćeš, to je stvarnost u našoj zemlji. Otišao sam kod doktora i uradio pregled na spolno prenosive infekcije. Rezultat nije bio dobar. Uhvatio me gnjev, tuga, strah, razočarenje. Najviše me bolila činjenica što me društvo u kojem živim nije pripremilo za svijet u kojem živim. Sebično je šutiti, ovo moje stanje se moglo spriječiti. Istraživao sam kako je u drugim zemljama, čitao, tražio i došao do sljedećih zaključaka i nedoumica:

● Zašto nam odrasli brane da učimo o najvećem riziku po naše zdravlje, a tosu spolno prensive bolesti. Pa znaju da u ovom peridou mi pokazujemo izražen interes za te teme. Umjesto da nam pomognu da shvatimo šta i kako to može uticati na nas, oni o tome šute i puštaju nas da učimo na greškama.

● Istražio sam kako se to radi u drugim zemljama i primjetio da samo kod nas djeca uče o pubertetu kada već izlaze iz puberteta.

● Saznao sam da seksualnost nije seks, već da u drugim zemljama mladi u okviru tog predmeta uče o svom odrastanju i promjenama koje mogu očekivati. Tamo djeca znaju da rast može početi eksplozivno da se obrza u 15 godini, pa mnoga djeca o tome ne brinu, znaju da će ono što ih plaši uskoro proći. Tamo je lakše biti u pubertetu i lakše je odrastati!

● Naučio sam da mladi ne moraju biti seksualno aktivni da bi se dokazali. Naučio sam da vršnjaci često utiču na naše odluke, iako kasno, naučio sam i kako se tome suprotstaviti. Učenje o seksualnosti uči nas o suprotstavljanju vršnjačkom pritisku.

● Naučio sam da je naučno dokazano da učenje o seksualnosti ima sljedeće efekte: mladi lakše prolaze kroz pubertet, manji je procenat onih koji stupaju u seksualne odnose, manji je stepen maloljetničkih trudnoća, manji je stepen spolno prenosivih infekcija. Ako sam ja te informacije pronašao, kako objasniti da odrasli to ne znaju.

● Mediji nam šalju poruke da je seks ok, a svi odrasli o tome šute. Pogledajte slike djece na Facebooku, šta vidite? Djevojčice sa 12 stavljaju slike na kojima su kao da im je 30, dječaci rade slično. Vi šutite i to odobravate.

● Poslušajte muziku koja se danas pušta, sve govori o seksu i drogama, niko ne govori o posljedicama! Zašto nas ne učite?

● NAUČIO SAM DA ŠUTNJA ZNAČI ODOBRAVANJE, A DANAS, GRANICA STUPANJA U SEKSUALNE ODNOSE SE SPUSTILA NA 13,6 GODINA. NAUČIO SAM DA SE TO MOŽE PROMIJENITI TAKO ŠTO ĆEMO UPOZORITI MLADE LJUDE, A NE ŠUTITI I ČEKATI DA SE PROBLEMI SAMI OD SEBE SPRIJEČE. TO ĆEMO POSTIĆI TAKO ŠTO ČEMO IH NAUČITI ONO ŠTA BI TREBALI DA ZNAJU!


Da sam znao da ću ipak porasti, ne bih se dokazivao, ne bih pristao na sve što sam radio da bih dokazo da vrijedim. Da sam učio o ovome, znao bih da svi rastemo drugačije, znao bih da učenje o seksualnosti nije učenje o seksu, već učenje o mom tijelu, razvoju, ishrani, rizicima, posljedicama i zdravlju. Da je znala i učila o seksualnosti, moja drugarica Selma ne bi išla da se kvarca svakog drugog dana, da je znala ono što djeca u drugim zemljama uče u predmetu seksualnost, znala bi koliko je to štetno, ne bi dobila melanon od kojeg je umrla sa 19. Da su znali i učili o seksualnosti i zdravlju, Edin i Jale ne bi pušili travu, kasnije počeli sa drugim drogama, danas bi bili uz mene, studirali sa mnom. Da ste vi znali za moju priču, tj. priču mnoge djece u ovoj zemlji, sigurno bi prevazišli predrasude i oduprli se stavu da priča o ovim temama nije za naše uši. Mi svakako o tome pričamo, mi svakako o tome učimo, samo bi voljeo da ne učimo od svojih vršnjaka već od vas koji znate više i bolje.

Učenje o nama, učenje o životu koji dolazi, učenje o rizicima i posljedicama, naše su pravo a vaša obaveza. Odaberite ovaj predmet i spriječite da djeca uče na svojim greškama...jer ove greške..jako su opasne. Zbog ovih grešaka ja danas u Sarajevu živim sa HIVom.

Adnan- rođen u Sarajevu, BiH, 1992

Adnanovo pismo preuzeto je iz Vodiča za učenike Zdravi životni stilovi namjenjenog učenicima petih, šestih, sedmih, osmih i devetih razreda osnovnih škola u Kantonu Sarajevo čiji autor je master trener Asocijacije XY Feđa Mehmedović.

AKTUELNO
XY ANKETA
Da li ste ikada posjetili psihologa/psihoterapeuta?
Da, više puta.
Da, samo jednom.
Ne, nikada.

1265
Besplatna SOS linija za žrtve
nasilja u porodici za FBiH
1264
Besplatna SOS linija za žrtve
nasilja u porodici za RS